Tajland kakav, verovatno, niste doživeli
- Mar 7
- 9 min read
"Ako postoji mesto gde se ukus, haos i radost savršeno slažu, onda je to Tajland“, rekao je čuveni kuvar Entoni Bordejn za jednu od najposećenijih turističkih destinacija sveta.
Ono po čemu se Kraljevina Tajland razlikuje od drugih mesta na planeti jesu upravo suprotnosti koje savršeno funkcionišu zajedno: s jedne strane užurbane ulice Bangkoka – grada koji nikada ne spava, s druge spori ritam ostrva i tišina prelepih hramova. Tajland je destinacija koja se ne osvaja planom, već se sluša, miriše, oseća i pamti, a iz te prelepe zemlje svako se vrati makar malo drugačiji nego što je stigao. Evo kako je Tajland uticao na mene...
Počeću od kraja: poslednjeg dana nakon osam dana obilaska Tajlanda, divni domaćini (Ambasada Kraljevine Tajland u Atini, kao i Turističke organizacije Tajlanda) su meni i mojim kolegama iz Beograda dali težak zadatak – da preporučimo Tajland kao destinaciju u samo tri reči. Moje su bile: Bangkok, hrana i ljudi. Ostali su rekli: gostoprimstvo, priroda, duhovnost, hramovi, istorija, umetnost, ali i cveće i mango sticky rice. Potrudiću se u ovom tekstu da vam predstavim sve to.
Za početak da vam objasnim jezičku nedoumicu – pravilno je reći "u Tajlandu", a ne "na Tajlandu", jer ta zemlja u jugoistočnoj Aziji, 51. po veličini u svetu, nije ostrvo ‒ graniči se sa Mjanmarom, Laosom, Kambodžom i Malezijom. Možete reći "putujem na Puket, Krabi, Ranong, Phang Nga, Trang, Koh Samui, Koh Phi Phi“ ili bilo koje ostrvo od 1.430 koliko ih Tajland ima, ali ako su vaše destinacije Bangkok (glavni grad) ili možda Pataja (poznato letovalište koje izlazi na Tajlandski zaliv ‒ deo Južnog kineskog mora), onda ste bili "u Tajlandu“.
A kako se tamo stiže? Mi smo iz Beograda leteli preko Dohe. Nije brzo (prvi let traje sedam sati, drugi do Bangkoka šest), ali uz dva filma, knjigu koju ste poneli, malo spavanja, ali najviše radosti šta vas sve na putu čeka, isplati se.
Naša prva destinacija bila je Bangkok. Ako bi ovaj grad, koji ima oko 14 miliona stanovnika, trebalo da opišem u tri reči, rekla bih ovako: MORATE GA VIDETI! Bangkok je pravi primer onoga što je za Tajland rekao Bordejn – savršeni spoj nespojivog! S jedne strane ćete videti (možda i doživeti) mnoge scene iz filma "Hangover 2": gužvu u saobraćaju (posle čega mi je ova beogradska mačji kašalj), uličnu hranu koja (verovali ili ne), može imati i Mišlen zvezdice, a možete probati i meso krokodila i razne pržene bube (ja jesam i o tome malo kasnije), pijacu cveća u ulici dugoj (ne preterujem) kao najmanje pet Knez Mihailovih u Beogradu, gde ćete videti i "bankomate“ sa cvećem – ubacite nekoliko tajlandskih bata i "ispadne vam" (bukvalno) buket ruža!
Možete šopingovati u nekom od stotinu molova koji nude kako domaće proizvode tako i brendove iz celog sveta, uključujući i one najluksuznije.
O noćnom životu Bangkoka već su ispričane mnoge priče, ali svako uvek nađe onu svoju – nezaboravnu: bilo da traži ludu noć i jutarnji mamurluk, bilo da je ljubitelj mirnije zabave, elegantne, u nekom od restorana sa vrhunskom hranom i muzikom.
S druge stane, Bangkok je mnogo više od zabave s obzirom na to da napreduje takvom brzinom da pretenduje da postane rival Singapuru i Hongkongu. Ovaj grad na istočnoj obali reke Čao Praja ima više od 50 univerziteta i visokoškolskih ustanova, kao i više od 400 budističkih hramova i manastira, a Nacionalni muzej u Bangkoku je najveći svoje vrste u jugoistočnoj Aziji.
Brojne biblioteke, galerije, pozorišta... nude sadržaje od velikog kulturnog i istorijskog značaja. Obavezno posetite Muzej "Umetnost kraljevstva“ i uživajte u umetničkoj kolekciji koju su napravili polaznici Instituta kraljice Sirikit. Naime, Kraljica Majka je pomogla deci siromašnih farmera iz udaljenih tajlandskih sela da nauče različite zanate, drevne umetničke tehnike i tako stvore remek-dela među kojima su, na primer, umetnički predmeti ukrašeni svetlucavim zelenoplavim krilima buba, koja se sijaju poput dragog kamenja.
Mi smo, između ostalog, posetili i muzej nezvaničnog "kralja svile“ – Džima Tompsona, američkog preduzetnika koji je u velikoj meri zaslužan za ekonomski razvoj tajlandske industrije svile sredinom 20. veka. Ali, osim prelepih komada odeće i marama od svile (koje možete da kupite), kao i autentične kuće koje je Džim Tompson koristio, vrtova punih tropskih biljaka, jezerca sa ribicama, videćete i skulpture, slike, keramiku... ovog velikog kolekcionara umetnosti jugoistočne Azije koji je misteriozno nestao 1967. prilikom posete Maleziji. Ali, o tome u nekom drugom tekstu. Vratimo se lepšim temama. Na primer – hrani.
Tajlandska kuhinja je globalni fenomen i može se reći da je svojevrsni ambasador ove zemlje. Ako vam se dopalo ono što ste, možda, probali u nekom tajlandskom restoranu u svom gradu ili bilo kom drugom na svetu, računajte na to da će vam se u Bangkoku (i svuda širom zemlje) dopasti još više! Da ‒ ljuto je i da – jede se štapićima, ali ne brinite: gostoprimstvo (sećate da je neko naveo i to među one tri reči) je takvo da će svim vašim zahtevima izaći u susret i jelo više neće biti ljuto, a dobićete i viljušku i kašiku, ali ne i nož. Ozbiljno vam kažem. Nož se smatra tradicionalnim oružjem i ne dolazi u obzir da se koristi kao pribor za jelo. Ono što vam preporučujem da probate je: Pad thai (pirinčane nudle sa mesom ili plodovima mora, plus neko povrće, a često se dodaju jaja, tofu, čili ili soja sos); masaman kari (savršena kombinacija kokosovog mleka, prženog kikirikija ili indijskog oraha, sa blagim ukusom kardamona i cimeta, a ako volite ljuto, jelo će sadržati i čili sos). Tom Yam supa MORA da se proba (može biti veoma ljuta, ali je uvek kiselkasta), a može imati i škampe, ribu ili neko drugo meso.
Tajlandski slatkiši nemaju veze s ovim koje mi u Evropi jedemo. Sladoled je, možda, najsličniji našem, a sve ostalo je veoma blagog ukusa, ali osvežavajućeg. Preporučujem vam tapioka puding od kokosa, ali i mango sticky rice (u prevodu: lepljivi pirinač s mangom), slatkiš koji nosi titulu – jedno od 100 najboljih slatkih jela na svetu. Odgovorno tvrdim – zasluženo! Ali, preporučujem vam da probate i kokosovu vodu, direktno iz ploda, naročito kada je dobro ohlađen, a onima sa jačim želucem reći ću da sam gricnula i meso krokodila (najsličnije je piletini dobro uvaljanoj u so i biljne začine), kao i crve i škorpiona (što bi rekao jedan moj kolega – ukus je kao užegli čips).
Prošle su, evo, već dve nedelje otkako sam se vratila i još sam živa. I zdrava!
Kada smo već kod (ne)običnosti u vezi sa Tajlandom, moram da vam kažem da obratite pažnju na sledeće: hramove ne obilazite golih ramena, u šortsevima i minićima, ali zato možete kompletno da se kostimirate iznajmljivanjem haljine (celog odela za muškarce) i da tako skockani (sa sve šminkom, frizurom, nakitom... koje ćete dobiti za nekoliko desetina evra), pozirate u jednoj od najprepoznatljivijih znamenitosti Bangkoka – Hramu zore (Wat Arun). Električne cigarete nisu dozvoljene (kazne su zaista visoke ‒ i do 160 evra ako "zapalite“ na plaži). Ako vam novčanica sa likom kralja padne na zemlju, nemojte je, ni slučajno, prvo zgaziti pa podići – kraljevska porodica u Tajlandu ima status božanstva i možete platiti visoku novčanu kaznu, ali i završiti u zatvoru.
Tajlanđani su veoma srdačan narod, nasmejan, skroman (čak i kada za skromnost nema razloga), ali ne vole da se grle. Pozdravite ih osmehom i šakama sklopljenim u visini grudi (kada je reč o običnim susretima), dotaknite nosem vrhove svojih prstiju (kada se nekome baš radujete, zahvaljujete...) ili čelom ukoliko se radi o naročitom poštovanju ili nekoj ličnosti "višeg ranga“.
Prestonica Tajlanda je grad sa zvanično najdužim imenom na svetu. Ginisova knjiga rekorda navodi da se ime grada sastoji od čak 168 slova, a u prevodu znači: Grad anđela, veliki grad besmrtnih, velelepni grad devet dragulja, presto kraljeva, grad kraljevskih palata, dom otelovljenih bogova, podignut od Višvakarmana za Indru. Ako se pitate da li stanovnici znaju celo ime – odgovor je: da! Neki su naučili u školi, a drugi zahvaljujući pesmi rok benda Asani-Vasan "Krung Tep Maha Nakon“ iz 1989. godine.
Vreme je da krenemo dalje, mada teška srca napuštamo Bangkok i, barem što se mene tiče, vratiću se, kad-tad. Sledeće odredište je Pataja, grad udaljen 160 kilometara od Bangkoka, a na istočnoj obali Tajlandskog zaliva. Ovaj grad, koji ima više od 100.000 stanovnika, obiluje luksuznim hotelima, rizortima, privatnim pansionima, golf terenima, restoranima... ima i svoj aerodrom, a obala uz more duga je više od 15 kilometara.
Zbog svega toga Pataju godišnje poseti više od pet miliona turista. Šta tu sve može da se radi, osim da se odmara i kupa? Preporučujem da posetite Plutajuću pijacu – čamcem ili šetajući, a ponuda na tezgama, kao i na čamcima je raznovrsna: lokalna hrana, voće i povrće, rukotvorine, svilene marame... Kada je o šopingu reč, Pataja ima nekoliko desetina šoping molova, ali je najpopularniji "Terminal 21" gde je svaki sprat tematski posvećen nekom drugom delu sveta. To je naročito zanimljivo kada je hrana u pitanju jer možete probati specijalitete sa svih meridijana, čak i perece iz Njujorka.
Ako ste na putovanju sa decom, posetite jedinstveni Nongnooch garden, koje će vas ostaviti bez reči. Ne preterujem kada tako opisujem mesto koje se prostire na oko 600 hektara jer, osim kaktusa i ostalog tropskog bilja i cveća, tamo ćete videti i dinosauruse (na stotine njih) u prirodnoj veličini, koji ispuštaju one strašne, verovatno autentične krike, ali i muzej automobila (čak dva), razne predimenzionirane bube od plastike, ali i prave slonove koje možete da "jašete", kao i da gledate kako igraju fudbal i izvode razne druge vratolomije. U tom parku nalazi se i dvorana sa celodnevnim folklornim predstavama. Savet – obiđite Nongnooch garden vozićem jer vam za peške varijantu trebaju sati, bukvalno!
Sa decom ili bez njih, preporučujem vam da odete i na "kurs" pletenja u Bamboo Handicraft Center. Tu ćete videti kako najrazličitije predmete od bambusa pletu profesionalci, možete da posetite i najveći muzej pletenih predmeta (slon u prirodnoj veličini, kočije...), ali i da sami, natenane, uz asistenciju zaposlenih, ispletete neku korpicu, narukvicu ili ukras za kuću u obliku ribe.
Dok pletete poslužiće vas pudingom od kokosa koji ne bi trebalo da odbijete – nije mnogo sladak, a lepo osvežava. Kad smo već kod "kurseva" ‒ obavezno posetite Poomjai Garden gde ćete naučiti kako se prave neka originalna tajlandska jela. Naše "lekcije" bile su zeleni kari i piletina kuvana u kokosovom mleku (koje smo takođe sami napravili). Potrudite se i pažljivo slušajte instrukcije ljubaznih domaćina jer na kraju sve to pojedete, a ako vam jelo baš i nije uspelo (nama jeste), barem ćete biti okruženi prelepom prirodom – bananama i zelenim mandarinama koje obilato vise s grana, neverovatnim cvećem, začinima i biljkama koje samo u Tajlandu rastu.
Sasvim drugačiji doživljaj ove kraljevine imaćete ako odete na čuveni "Tifani šou". To je kabare transvestita, ali slobodno možete otići i s decom jer je reč o predstavi koja obiluje muzikom, maštovitim kostimima, akrobatskim tačkama. Ničeg lascivnog nema, a posle predstave možete i upoznati nekog od učesnika jer svi izađu na ulicu i zovu vas da se slikate za samo 100 bata (oko tri evra). Budite spremni i da vas zagrle, poljube (u obraz) jer karnevalsku atmosferu apsolutno prenose i van scene, a svima to vidno prija, pa što ne bi i vama.
Za one koji više vole kulturno-istorijske sadržaje, sakralne objekte... Tajland pruža mnogo. Samo Bangkok ima 400 budističkih hramova i manastira, Pataja ih ima nekoliko desetina, uključujući Velikog Budu (Wat Phra Yai), ali pre svega Svetilište istine (Sanctuary of Truth) koje obavezno posetite ako letujete u tom delu Tajlanda. Reč je o nedovršenom objektu od drveta koji ne sadrži ni jedan jedini ekser, a predstavlja hibrid hrama i zamka u kojem se nalazi bezbroj takođe drvenih rezbarija, skulptura... koje na 2.115 metara kvadratnih prikazuju istočnjački verski koncept i životni ciklus.
Izgradnja je počela 1981. godine, a s obzirom na to da su radovi i dalje u toku, što je takođe veoma zanimljivo da se vidi, moraćete da nosite kacigu na glavi (ali i da pokrijete ruke jer je to, ipak, hram). Mesto je neverovatno, prelepo, nezaboravno i jedinstveno, a arhitektonski je inspirisano hramovima u Ajutaji, koja se nalazi 80 kilometara od Bangkoka i na listi je UNESKO svetske baštine.
Ajutaja, nekada druga prestonica Sijamskog kraljevstva od 1350. do njegovog uništenja 1767. godine, poznata i kao "Azijska Venecija“ jer je okružuju tri reke (Čao Praja, Pa Sak, Lopburi), posetiocima nudi veliku statuu ležećeg Bude, njegov lik u korenu drveta, istorijski park Phra Nakhon Si Ajutaja i brojne veličanstvene hramove. Mi smo ovo prelepo mesto delimično obišli vozeći bicikl i to iskustvo vam apsolutno preporučujem ‒ okrećete pedale i uživate...
Ali, u Tajlandu uživate i vozeći se tuk-tukom (motorizovana verzija rikše), šetajući ili "samo" odmarajući na plaži.
"Godinama koristimo slogan – Amazing Thailand – i mislim da on i dalje važi. Tajland je zaista zadivljujući – ne samo za strance, već i za same Tajlanđane. Ove godine bih dodao još jednu reč – healing (isceljenje). Ljudi danas imaju potrebu da se odmore od svakodnevice, od posla i rutine. Tajland nudi upravo to – oporavak i unutrašnji mir. Imamo prelepu netaknutu prirodu, more, masaže, ukusnu hranu i ambijent koji pomaže ljudima da se opuste, bolje spavaju i vrate se svakodnevnom životu osveženi. ’Isceljenje’ je ključna reč i veoma je važna", rekao je u intervjuu za "Ekspres“ Njegova ekselencija gospodin Sathana Kashemsanta Na Ayudhya, ambasador Kraljevine Tajland, sa sedištem u Atini. I potpuno se slažem s njim.
Tajland vas možda neće skroz izlečiti, ali svakako pomaže – to je zemlja u kojoj se dah usporava uz šum mora, a misli razvedravaju pod zlatnim krovovima hramova. Tamo gde se osmeh daruje kao dobrodošlica, čovek neprimetno odbacuje teret svakodnevice i vraća se sebi – lakši, mirniji, gotovo preporođen.
Dođite i uverite se sami. Baš me zanima koje će biti vaše tri reči da opišete Tajland!
